7Sep
Седамнаест производа бира за које мислимо да ће вам се највише допасти. На везама на овој страници можемо зарадити провизију.
На пример, с времена на време морам стално да опскрбљујем уметничке потрепштине, које могу додати, супер су скупе. Затим, храни је тако тешко рећи не! Поготово што ми родитељи за то дају само толико да новац од хране морам да поделим са уметничким потрепштинама, а затим шта год пожелим. Ова слобода није баш онаква какву сам желео! Осећај је тако чудан кад идем у куповину намирница и потрошим сав новац на храну, када бих био толико навикао да ми је мама купује. Такође, током ручка када сви желе да изађу да једу, тешко је уравнотежити новац када је тако лако купити готову храну. Немам толико новца за себе, знаш? Нисам толико дуго ишао у куповину да се осећам као да сваки пут носим исту одећу. Тако одвратно, зар не? Толико сам навикао да носим униформе из католичке гимназије када уопште нисам морао да бринем да ли ћу добро изгледати. Има ли неко какав предлог? Знам да смо ми бруцоши 15 требали бити стручњаци за ово, али у последње време сам изгубио контролу над новчаником! Помоћ!
У међувремену, схватио сам да је поверење заиста велико и велико питање на факултету. Морате веровати да ће вам пријатељи код куће и даље бити пријатељи када се вратите, да су ваши дечко ти увек говори истину и да те твоји нови пријатељи на факултету не играју ни за шта будало. Осећам се као да сам недавно имао много проблема са поверењем. Нећу говорити о детаљима, али сигурно знам да сви који прођу факултет пролазе управо кроз ову ствар. Тешко је проћи, поготово када вам стрес самог факултета дође у главу. Суочио сам се много пута, али још увек није решен. Шта да радим?
Претпостављам да ако немам више опција, најбоље је да сачекам и видим шта ће се догодити. Можда је потребно време да се све разреши? Заиста не знам. Желим да још један пролећни распуст одузме време. Ко је знао да ће факултет доћи са толико емоционалних осећања. Да ли се неко од вас осећа исто?
