Ауторка "Сумрака" Степхение Меиер отвара причу о "Поноћном сунцу"

Сумрак навијачи се вероватно сећају Августа 2008. и како се чинило да је једним притиском на дугме све заустављено. Један објављивач објавио је првих дванаест поглавља Поноћно сунце, Едвардова перспектива на све што се догодило у првој књизи. Одједном је све било на интернету и ауторка књига, Степхение Меиер, написала је својим обожаватељима рекавши да се одмиче од писања и да ће бити стављена на чекање на неодређено време. Иако су филмске адаптације и даље биле популарне на кино благајнама, мистерија иза Поноћно сунце беснео на. Али сада је чекању коначно крај.

Дванаест година касније, 4. августа 2020. Поноћно сунце коначно угледао светлост дана. Обожаваоци широм света сада могу добити прилику да читају како је изгледало с друге стране односа Едвард/Белла током прве књиге. Али чак је и Степхение Меиер осетила мало оклевања да то избаци свих ових година касније.

У ексклузивном интервјуу са

Седамнаест, Степхение Меиер се отвара о издаваштву Поноћно сунце, по чему се књига разликује од оригинала и зашто су је обожаваоци изненадили када је пројекат поново најављен.

17: Због чега сте желели да се вратите Поноћно сунце после толико година?

Степхение Меиер: На мене су утицали различити притисци: обожаваоци, моја мајка, иритација недовршене приче. Искрено, то је више био пројекат који сам осећао требало би учинити више од једног И. желео урадити. Писање није увек забавно и лако. С обзиром на то, било је пуно испуњења у коначном завршетку приче, а било је и неких делова који су били врло узбудљиви за писање.

17: Да ли се прича променила од када сте је првобитно почели писати годинама?

СМ: Прича се заиста није могла променити. Толико је повезано са Сумрак да у писању никада није било много места за померање. На неки начин то је добро, јер упркос времену које прође, никада нисам могао да се удаљим од трага.

17: Иако фанови већ знају како Твилигхт игра из Беллине перспективе, како ће Поноћно сунце буди другачији?

СМ: Поноћно сунце има тамнији тон јер долази из перспективе некога ко зна да је ова романса осуђена на пропаст пре него што почне. Белла се много нада. Заљубљује се први пут и никада не признаје никакве праве препреке. Едвард се такође први пут заљубљује, али је сто посто сигуран да ова љубавна прича може завршити само трагедијом. Мора да се нада за нешто попут три поглавља од тридесет. Дакле, само десет посто среће наспрам деведесет посто страха.

17: Каква је реакција обожавалаца након што је књига најављена?

СМ: Било је веома узбудљиво и... нисам сигуран у праву реч. Валидација? Сумњао сам да ли би неко ипак желео ову причу. Прошло је толико дуго да би ми служило само ако никога није било брига. Тако да је знати да су људи и даље желели да је читају било невероватно.

17: Нажалост, због пандемије нећете путовати у целој књизи, иако имате нека дигитална питања и одговоре на питања. Шта сте још узбуђени у разговору са фановима?

СМ: Узбуђен сам што могу да одрадим неколико виртуелних догађаја, па чак и један (веома дистанциран) догађај у позоришту, јер волим да чујем питања која имају обожаваоци. Немам појма у којим су деловима Едвардове приче очигледни Сумрак и који су само мени очигледни. Очекујем да ћу много научити из тих питања.

17: Оно што желите да обожаваоци запамте пре него што зароне Поноћно сунце?

СМ: Запамтити Свануће. Запамтите да ће ово све успети Едварду и да ће једног дана све време бити невероватно срећан. Покушајте да не мислите на његову страну Млад месец (што никада, никада нећу покушати да напишем.)

17: Живот и смрт изашао око 10. годишњице Сумрак. Сада добијамо Поноћно сунце за 15. Да ли већ правите планове за 20.

СМ: Након што сам коначно завршио са овом књигом, планирам да проведем доста времена у другим световима где вампири не постоје. Претпостављам да се надам да ћу моћи да завршим још једну књигу за много мање времена.